Ljudi su isli u kolonama,
Nikom nije smetao vjetar sto je dunuo,
Te majske nedelje je dosao Osijek,
Al' opet je Kosevo bilo puno.
Bio sam tad jos sasma mali,
I nisam znao zasto neki placu,
Rekoh sebi provucu se dzaba,
Sijesti negdje i navijacu.
Prodjoh pored jednog redara,
On samo svoju cigaru pali,
Kaze prodji sad i ne boj se nista,
Danas te niko nece dirati mali.
Sjedoh negdje u guzvu, u raju,
I cuh samo brujanje mase:
Danas nam odlazi Hasim Ferhatovic,
Danas nam odlazi nas Hase.

Nedelja kad je otisao Hase!
Nedelja kad je otisao Hase!
Nedelja kad je otisao Hase!
I BBC na mome radiju,
Oslobodjenje u mojim rukama.

I dok je utakmica ova trajala,
Stariji ljudi su uzimali rijec,
Sine, Hase je tukao Engleze, Svabe i Ruse,
I ovo sad mu je poslednji mec.
Bijese rezultat jedan-jedan,
Kad sudija odsvira kraj.
Spustise se zastave stadiona Kosevo,
Stade jedna nedelja da se nastavi maj.
Maj!

Nedelja kad je otisao Hase!
Nedelja kad je otisao Hase!
Nedelja kad je otisao Hase!
I BBC na mome radiju,
Oslobodjenje u mojim rukama.

Nedelja kad je otisao Hase!
Okrenu se Hase poslednji put,
Nedelja kad je otisao Hase!
Uzdignutih pesnica i ozarena lica,
Nedelja kad je otisao Hase!
Kao da veli mene vise nema,
Ali imate jos mnogo vaznih utakmica!

Izlazili smo svi iz stadiona cutke,
Culo se samo brujanje mase,
Poneki usklik i poneka zastava,
Svi u napad, jedan je Hase!

Svi u napad,
Svi u napad,
Svi u napad,
Jedan je Hase!

Svi u napad!
Svi u napad!
Svi u napad!
Jedan je Hase!

Svi u napad!
Jugoslavija!
Svi u napad!
Jugoslavija!
Svi u napad!
Jugoslavija!
Jedan je Hase!

Jugoslavija!
Jugoslavija!
Jugoslavija!
Jugoslavija!
Jugoslavija!